ВИШИ СУД
Јагодина
 
[ Почетна | Информације о суду | Контакт ]

   
 
Почетна страна
Вести и саопштења
Информације о суду
Организација суда
 
Обрасци
Судски вештаци
Тумачи за стране језике
 

Историјат суда
Судска статистика
Информатор о раду
Јавност у раду

Заштита права на суђење у разумном року

Јавне набавке

Галерија слика

Контакт

 


(„Кто се обрете убив отца или матер или брата или чедо свое да се т'зи убица ждеже на огни“.)
Душанов законик, XIV ВЕК

 

Најстарији српски правни документ је Душанов законик, проистекао из непосредног снажења и организације српске феудалне државе Немањића. Законик је донет на државним саборима у Скопљу 1349. и Серезу 1354. године. Поред општих начела о државном уређењу Законик садржи и казнено-правне и процесно-правне одребе као и одребе из породичног и наследног права. Писан је на основу обичајног народног права и византијских царских закона. Иако је израз феудалног друштва овај правни акт је прокламовао начело законитости, односно закон је био јачи и од супротне воље владареве (цитат). По свом садржају Душанов законик је за своје доба био најсавршенији у Европи, а неоспорне су и његове литерарно-књижевне вредности.

Дуговековна турска окупација практично је онемогућила и искључила примену других мерила суђења осим турских која су била у функцији феудалног режима. Турски „муселими“ и „кадије“ ушли су и у народно предање као немилосрдни представници власти који су порезима и казнама угрожавали обесправљену „рају“.

Националним ослобођењем српског народа које започиње I српским устанком стварају се први органи судске власти. Одредбама Правитељствујушћег совјета сербског одређен је 1811. године Петар Тодоровић за „великог судију вилаетског“ док су по нахијама оборкнезови обављали судску власт по својој вољи и процени. Разуме се да је Карађорђе као врховни заповедник војске имао у то време и врховну и судску власт. Кнез Милош Обреновић је 1820. године установио Обшпенародни суд сербски у Крагујевцу, 1823. године и нахијске судове (магистрате) у Чачку, Јагодини, Смедереву, Ваљеву и Шапцу, а 1924. године установљени су нови нахијски судови у Свилајнцу за Ћупријску нахију, у Брусници за Рудничку нахију, у Ужицу за Соколску нахију. Нахијски суд у Крагујевцу почео је са радом 1826. године а суд за Београдску нахију 1827. године са седиштем у селу Рогачи. У сваком нахијском суду била су постављена по два чиновника. један писар и два пандура. Постављене судије су у право време „ислеђивале и пресуђивале по сили обичаја и општег уверења“ без икаквих нарочитих прописа и критеријума због чега се код нахијских судова појавило различито тумачење и прссуђивање појединих судских поступака. Зато је Обштенародни суд у Крагујевцу уз дозволу Кнеза Милоша прописао нарочити поступак за нахијске судове који се састојао из 18 тачака.

Од 1833. године, после II „Хатишерифа“ установљавају се нахијски судови у Крушевцу, Алексинцу, Бањи, Књажевцу, Зајечару и Неготину, док је из Свилајнца суд за ћупријиску нахију пресељен у Параћин, а 1835. године када је Ћуприја постала седиште округа суд је пресељен у Ћуприју под именом „Исправничество окружја ћупријског“. За првог „председатеља“ суда постављен је Петар Ђорђевић, док су судије биле Стојан Јовановић и Јован Вељковић. Тако „Исправничество”  је постојало и у Јагодини за јагодинско окружје.

Према Уставу из 1835. године у Србији су установљени „Примиритељни судови”  који су били надлежни за решавање грађанских парница чија вредност није прелазила 100 гроша и кривичних за преступе који не заслужују већу казну од 10 удараца штапом или 3 дана затвора. Примиритељни суд вароши Ћупријске почео је да ради 1843. године а 1866. године овај суд прераста у Суд општине ћупријске са знатно већом надлежношћу. Тако су у Ћуприји и Јагодини, као окружним средиштима, постојали Примиритељни (касније општински) и Окружни („Исправничества округа” ) који су на почетку такође били надлежни да испитују и суде у првом степену грађанске парнице као и кривична дела и трговачке парнице за које није био надлежан Примиритељни суд. Стварањем Моравског округа 1891. године са седиштем у Ћуприји Окружни суд из Јагодине је премештен у јединствену судску установу све до 1931. године када се ствара Моравска бановина са седиштем у Нишу. Окружни суд је према тадашњој административној подели дефинитивно пресељен у Јагодину. Први председник Окружног суда био је Јаков Ђуричић, отац Бошка Ђуричића, правника, доцнијег комесара Беличке партизанске чете.

Срески суд у Деспотовцу формиран је 1. априла 1931. године са првим председником Љубишом Вујићем који је 1932. прешао у Окружни суд у Јагодину а на његово место је дошао Миодраг Пандуровић из Медвеђе. У периоду између 1938-1939. године као судија је радио у Деспотовцу Вадим Непокојчински, по народности Рус. Подручје надлежности ондашњег суда углавном се покривало са садашњим подручјем деспотовачке општине.

Срески суд у Рековцу је такође основан 1931. године а за првог председника је постављен Ђорђе Дреновац, судија из Крушевца. У периоду окупације извесно време је старешина суда био Бранко Вукићевић који после рата прелази у Јагодину.

Народна Скупштина Југославије је 26. VIII 1945. године донела закон о народним судовима, а 1946. године овај закон је измењен и допуњен. Одлуком АВНОЈ-а бр. 133 од 3. II 1945. године основано је и одређена надлежност Јавног тужилаштва које је функционисало на целој ослобођеној територији као посебна друштвена и правосудна функција.

Устав ФНРЈ од 31. I 1946. године садржи посебна поглавља о уређењу судова у систему народне власти као и о њиховој самосталности и независности, а исто тако и однос са другим државним органима. Каснијим уставним променама организација судова у битним цртама није мењана.

Крајем октобра 1944. године у Јагодини је основан Војни суд за поморавско војно подручје са председником Живорадом Костићем и замеником Милошем Живановићем.

Први народни судови у Поморављу почели су са радом већ почетком 1945. године. Формиран је најпре Окружни суд у Светозареву и срески судови у тадашњим среским местима. Окружно јавно тужилаштво је почело са радом 10. априла 1945. године након што је од стране Демократске Федеративне Југославије именован Савезни јавни тужилац 3. II 1945. године. Овај датум се сматра даном оснивања јавног тужилаштва. Организационо и законски јавно тужилаштво уређено је Законом о јавном тужилаштву сд 22. VII 1946. године донетом на основу Устава. Овим законом била је предвиђена институција народних тужилаца које су бирали грађани на зборовима са задатком да помажу јавним тужиоцима у извршавању њихових функција.

Датуми оснивања среских судова у Поморављу:
Светозарево: 1. фебруар 1945.
Ћуприја: 26. фебруар 1945.
Параћин: 12. фебруар 1945.
Деспотовац: 6. март 1945.
Свилајнац: 7. март 1945.
Рековац: 15. март 1945.

Окружни суд је почео са радом 1. марта 1945. године са председником Бошком Спасојевићем.

У Светозареву је 1976. године отворена нова, модерна и функционална зграда Окружног суда која у потпуности одговара потребама и судској пракси свих општина дела региона Шумадије и Поморавља.

На основу Закона о уређењу судова ("Сл. гласник РС", бр.116/08 и бр.104/09) и Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава ("Сл. гласник РС", бр.116/2008) чија примена је почела дана 01.01.2010., дефинисана је нова мрежа судова, чиме је формиран Виши суд у Јагодини, за подручје Основног суда у Јагодини и Основног суда у Параћину, а који покрива територију општина Јагодина, Ћуприја, Параћин, Свилајнац, Деспотовац и Рековац.